pisao sam poeziju
bio duhovan i uzvišen, takoreći, obdaren

šake su mi sve vrijeme nadvisivale pepeljare
kao nežne grane žalosne vrbe mutnu savsku vodu
a noge, kad smo već kod vrba,
noge su mi se vukle po kafanskim prašinama k’o metle od brezovih grana
u rukama mojih pokojnih, baba, strina, komšinica

pisao sam poeziju i volio sam mnogo
o Danka, Branka, Stanka, Stojanka, Jovanka
patio za njihovim rukama, naručjima, nogama, međunožjima i očima
naročito očima

pisao sam poeziju

pisao sam uzvišenu poeziju k’o i svi što pišu

o ratovima, smrtima, gladima
o mladosti i starenju
o pravdama, krivdama, i vrludanjima između
o nepodnošljivoj lakoći pisanja uzvišene poezije

pisao sam poeziju, sve do jednom
kad mi se samo kazlo

ti nemaš oblak u pantalonama
djevojčice ne prodaju šibice

šta će komšiluk reći kad se ubiješ od alkohola
šta će komšiluk reći kad se ubiješ
šta će komšiluk reći kad čuje da si pisao uzvišenu poeziju k’o i svi što pišu

a dvorište zaraslo u korov, podivljale voćke, kapija spala s baglama
na musave prozore djeca dijaspore napisala operi me
majstore

18.4.2023, Brod