ovim putem, drugarice i drugovi,
zahvaljujem Vam se na jednom divnom druženju….

čini mi se,
meni, van ovog mog dvorišta,
niko ne vjeruje ništa

ne poznajem putanju kojom se prašnjavi balkan kreće
ni kreće li se uopšte

pisao sam uzvišenu poeziju k’o i svi što pišu

Nikada zelen na zelenu granu,
i da li bi te to učinilo srećnim?

Mi tkamo golemu slučajnost za sutra
bezvoljnim korakom od jučer.