ne poznajem putanju kojom se prašnjavi balkan kreće
ni kreće li se uopšte

pisao sam uzvišenu poeziju k’o i svi što pišu

Nikada zelen na zelenu granu,
i da li bi te to učinilo srećnim?

Mi tkamo golemu slučajnost za sutra
bezvoljnim korakom od jučer.

Prizor je to, savršen,
kao pjesma Zbignjeva Herberta…

možda ga opet pozovu…

Već danima posmatra,
u drugom dijelu sobe
drugi dio sebe,
već danima.