čini mi se,
meni, van ovog mog dvorišta,
niko ne vjeruje ništa

valjda sam prerano rekao sve
a sad da poričem ne ide

ta, nismo djeca
a k’o odrasli se ne ponašamo
ni svijet
ni ja

mora da je u pitanju neki ozbiljan poremećaj
to višedecenijsko neslaganje
uzajamno nepoštivanje
glavoboljne prepirke
mukovi između

al’ više nemam vremena da razmišljam
ko je bio u pravu

prošle su magareće godine
a jesenjina mi je postalo mučno čitati
karl marks, ionako, za moga vakta nije bio u modi

pitam se kud žure sva ta djeca
i sitnopodlački se smijem

biće drvlja i kamenja
i puna usta velikih praskova
kad jarci mudrijaši shvate
da ih izvan dvorišta
ne čeka ništa

31.8.2023., Brod